четвртак, 12. децембар 2019.

CELOVITOST BOŽIJEG ZAKONA


Niko ne može pojedine stavke Zakona priznati, a druge odbaciti. Sve ili ništa. A u Zakonu nisu samo 10 Božijih zapovesti da se razumemo.


Ga.l 3,10 "Svi, naime, koji se pouzdavaju samo u vršenje Zakona, nalaze se pod prokletstvom, jer stoji pisano: Proklet svaki onaj koji ne poštuje Zakon vršeći sve što je u njemu napisano."

Ovaj izraz "vršeći sve" ukazuje da svaki onaj koji je pod Zakonom mora vršiti stalno sve u Zakonu. Iz toga sledi važna stvar koju treba primeniti u vezi sa Zakonom, a to je stvar stvarne, istorijske činjenice: Sistem Zakona dan preko Mojsija bio je od Boga namenjen maloj grupi ljudi, ljudske rase, narodu Izraelskom, posle njegovog oslobođenja iz ropstva u Egiptu.

Nigde nećemo naći misao da je Bog ikada imao nameru da pagani, nacionalno ili pojedinačno trebaju držati Mojsijev zakon u potpunosti ili delimično, samo prozeliti pagani koji su obrezani i prihvatili obraćenje na Jevrejstvo.

1. Zakon dat Mojsiju kao jedinstven potpun sistem i ništa se više nije moglo dati ni oduzeti.

2. Zakon se mora uvek vršiti u celosti, kao jedinstven, potpun sistem, prekršiti jedan njegov deo znači prekršiti sav zakon.

3. Kao činjenica ljudske Istorije ovaj Zakonski sistem nije nikada bio namenjen paganima, nego isključivo Izraelu.

HRŠĆANI NISU POD ZAKONOM

Rim. 6:14 "Grijeh, naime neće gospodariti nad vama, jer niste pod Zakonom nego pod milošću."

1. Ovde otkrivamo da se Hršćani ne nalaze pod zakonom već pod milošću. Onaj koji je pod milosti nije pod Zakonom. To su dve mogućnosti. Onaj koji je u milosti nije pod Zakonom. Niko ne može biti pod Zakonom i pod Milošću.

2. Ovaj prvi razlog zašto greh nema vlasti nad hrišćaninom, leži u tome što hrišćanin nije pod Zakonom. Dok god je čovek pod Zakonom, on je takođe pod vlasti greha. Da bi se čovek oslobodio i izbegao vlasti greha, čovek mora izaći iz zahvata Zakona. Ovo potvrđuje Pismo:

1.Kor. 15:56 "Žalac je smrti grijeh, a snaga je grijeha u Zakonu."

Zakon u stvari osnažuje snagu i vlast greha u onima koji su pod Zakonom. Što se više trude da drže Zakon, to više postaju svesni snage greha u sebi, koja ih često nadvalada, čak protiv njihove volje i osujećuje svaki pokušaj izvršavanja Zakona. Jedini način bega od vlasti greha je izaći iz Zakona i ući u MILOST.

Ta istina je izražena u rečima Pavla: Rim. 7:5-6,

"Zaista, dok smo bili u telu, grešne strasti, koji Zakon čini delatnima, delovale su u našim udovima tako da su donosile smrt. A sad umrijevši onomu koji nas je držao u ropstvu, postali smo slobodni od Zakona tako da služimo u novom duhu, a ne u starom slovu."

Ovde se govori o onima koji su podložni Zakonu ,kao onima koji su podložni grešnim strastima u svojo telesnoj naravi, koja donosi svoj rod - smrt. No hrišćani su postali slobodni od Zakona da bi služili Bogu ne prema slovu Zakona nego u novini duhovnog života kojega primaju kroz veru u Hrista.

Ponovo Rim.10:4

"Jer Hrist je svrha i svršetak Zakona, da se opravda svako ko veruje."

Čim neko stavi svoju veru, pouzdanje u Hrista za spasenje - to predstavlja kraj Zakona za tu osobu i postaje sredstvo opravdanja pravednosti. On ne kaže da postoji kraj Zakonu, kao delu Božije reči. Naprotiv, Božija reč ostaje zauvek. Ovde se govori o svršetku  Zakona spram vernika, u vezi s postizanjem opravdanja.

Kol. 2:13-14

"Vas koji ste zbog prekršaja i neobrezanja svoga tijela bili mrtvi, oživi zajedno s njim, oprosti nam dobrohotno sve prekršaje, izbrisa zadužnicu koja je svojim odredbama bila nama protivna, ukloni je prikovavši je na krst..."

Zadužnica nije brisanje greha, to su zapravo zahtevi Zakona koji stoje između Boga i svih onih koji su ih prekršili. Stoga ih je trebalo ukloniti pre nego je Bog izlio svoju milost. Reč odredba znači čitav sistem Zakona koje je Bog naredio Mojsiju, uključujući i onaj poseban deo koji mi često nazivamo Deset Božijih Zapovesti. Da se ovo brisanje, uklanja s puta vidimo u:

Kol .2.16

"Prema tome, neka vas niko ne osuđuje zbog jela i pića, ili zbog godišnjih blagdana, ili mlađaka, ili subota..."

Spominjanje reči subote na kraju retka ukazuje na religiozno održavanje subote. Subota je četvrta Zapovest od Deset Zapovesti, te ukazuje da je Deset Zapovesti uključeno u sveukupnost odredbi Zakona koje su bile izbrisane i uklonjene, Hristovom smrću na krstu. Ovo ujedno potvrđuje ono što smo izneli: Zakon uključuje i Deset zapovesti predstavlja jedinstven potpun sistem, koji stoji ili pada uvek u celosti. Kao sredstvo opravdanja, dat je kao jedinstven sistem, kompletan sistem Mojsija i isto tako, izbrisan je i uklonjen s puta jedinstven sistem, potpuno kroz Hrista.

Ef.2:14-15 "On je naime naš jedini mir, on koji od obadvaju naroda učini jedan tim što pregradu koja ih rastavlja - neprijateljstvo - sruši u svome telu, tim što uništi Zakon zapovedi s njegovim odredbama, da od dvaju naroda stvori u sebi, jednoga novoga čoveka, tvoreći mir..."

Vodjstvo Duha Božijega je ono što označava svakog pravog vernika - Sina Božijega, a ujedno oslobađa od zakona. Ukoliko ste vođeni Duhom Božijim tada više niste pod Zakonom. Zbog toga ne možete biti Božije dete i istovremeno pod Zakonom. Ili jednostavnije, Božija deca nisu pod Zakonom. Kad želimo naći mesto, možemo se poslužiti s dva načina: korištenjem karte, ili osobnim vodičem koji nam pokazuje put. Zakon odgovara karti, mapi dok Duh odgovara vodiču. U milosti čovek se predaje u ruke Hristu kao Spasitelju i tada Hrist šalje Svetog Duha tom čoveku da mu bude njegov vodič. Sveti Duh, s obzirom da je došao s neba, poznaje put i nema potrebe za mapom ili kartom.

"Dakle, vernik koji veruje u Hrista, koji je vođen Svetim duhom treba slediti svog osobnog Vodiča da bi dosegao u Nebo, a upute sa karte i Zakon mu nisu potrebni." Derek Prince

Novi Zavet naučava logično, savršeno logično da su oni koji su u milosti vođeni Božijim Duhom i ne zavise o Zakonu. Možemo zaključiti da Bog zapravo nije ni očekivao da će čovek postići pravednost kroz održavanje Zakona, bilo u celini ili delovima. Pa iz kog razloga je Bog dao Zakonon da čoveku ako ga nije čovek mogao ispuniti? Zakon je dat da bi čovek bio svestan svoje grešnosti.

Zakon ispunjen u Hristu: Mat 5:17-18, Gal. 4:4-5 Luk. 24:44, Rim. 3,31; Rim. 10:4

Vernik koji prihvata zastupničku smrt Isusa Hrista kao ispunjenje Zakona namesto sebe sposoban je na taj način prihvatiti, bez kompromisa i povrede, svaku jotu i kovrčicu slova Zakona kao potpuno i nepromenljivo i istinskim. Vera u Hrista, naprotiv ona ga potvrđuje.

Rim 10:4 "Jer Hrist je svrha i svršetak Zakona da se opravda svako ko veruje."

Kao sredstvo kojim čovek može postići pravednost, Hrist je Zakon uklonio tako što je u potpunosti i jednom zauvek isplatio konačnu kaznu Zakona - SMRT umesto svih onih koji su bili pod Zakonom. Međutm u svakom drugom pogledu Zakon stoji, potpun i čitav, kao deo Božije reči, koja ostaje zauvek. Njena istorija, njena proročanstva i njeno opšte objavljene misli i naumi Božiji - sve ostaje večno i nepromenjeno i istinito.

Ivan Atila

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.