четвртак, 12. децембар 2019.

ŠABAT I NEDELJA


Šabat

Engleska reč „sabbath“ (subota) dolazi od Hebrejske reči šabat i znači „stati“, „zaustaviti se“, „počinuti“. Sa završetkom šestog dana Stvaranja, Gospod je završio Svoj stvaralački rad, i sedmog dana On je počinuo (Postanak 2:2-3). Nigde u Knjizi Postanka se ne koristi termin šabat; jedini termin koji se koristi je sedmi dan. Sa ovim kratkim objašnjenjem o Šabatu, ovaj prvi deo ćemo podeliti na četiri jedinice.

Od Adama do Mojsija

Od Adama do Mojsija Šabat nije obeležavan. Jedna velika knjiga koja je napisana u tom periodu između Adama i Mojsija je Knjiga o Jovu, a Jov niti ne pominje Šabat. Čak i unutar same istorije Knjige Postanka i prvog dela Knjige Izlaska, pre vremena Mojsija, ne postoji nikakav zapis o bilo kom čoveku da je obeležavao ili da se držao Šabata. Ne možete pronaći da je iko držao Šabat; ni Avraam, ni Isak, niti Jakov, niti Josif. Između Adama i Mojsija nema držanja Šabata, jer Šabat još nije bio zapoveđen.

Od Mojsija do Isusa

Od Mojsija pa sve do vremena Isusa Mesije, Šabat je bio obavezujući. Prvo pominjanje Šabata je u direktnoj povezanosti sa Mojsijem u Izlasku 16:23, 29-30. To je prvo pominjanje da bilo ko obeležava Šabat. Šabat je pomenut kao sedmi dan Stvaranja, ali nema podataka da je bilo ko obeležavao Šabat. To nije bila uredba u stvaranju. U Izlasku 20:10-11, držanje Šabata postaje jedna od Deset Zapovedi. Nemija 9:14 takođe istiće činjenicu da Šabat počima sa Mojsijem.

Druga stvar koju bi trebalo primetiti o Šabatu između Mojsija i Isusa je da je Šabat bio obavezujući za Jevreje, ali nije bio obavezujući za Pagane. Ovo svakako treba imati na umu zbog tvrdnji Adventista Sedmog Dana. Izlazak 31:12-17 kaže da je Šabat znak ustanovljen između Boga i Izraela. Adventisti Sedmog Dana nisu deo Izraelskog naroda, tako da se Šabat ne primenjuje na njih. Nadalje, u Ponovljenom Zakonu 5:15, Šabat je znak izbavljenja Izraela iz Egipta. Gospod nikada nije izvukao Adventiste Sedmog Dana iz zemlje Egipatske na način na koji je to učinio i kako je izvukao Izrael iz zemlje Egipatske. Čak i proroci naglašavaju isti ovaj zaključak. Oni nikada obavezu štovanja Šabata nisu smatrali obavezom za čitavo čovečanstvo, samo za Izrael. Jezekilj 20:12 i 20, ponovno naglašava činjenicu da je Šabat znak između Boga i Izraela.

Treća stvar koju treba primetiti o Šabatu u vremenu između Mojsija i Isusa, jeste ta da postoji proroštvo o budućem prekidu obeležavanja Šabata u Osija 2:11.

Sadašnje Doba

Treća jedinica u kojoj tretiramo sa pitanjem Šabata odgovara nam na pitanje; Šta je sa Šabatom u ovom našem vremenu? Dve stvari svakako treba zametiti. Prvo, obeležavanje Šabata nikada nije prenešeno na Nedelju; Šabat je i dalje sedmi dan u nedelji, a ne prvi dan u nedelji. Šabat je i dalje od sumraka u Petak do sumraka u Subotu.

Drugo, više nije obavezujuće da se obeležava Šabat u ovom sadašnjem vremenu. Dan Šabata pomenut je devet puta u Knjizi Dela Apostolska, ali nikada nije pomenut u vezi sa obožavanjem vernika. U svakom od tih pominjanja u Delima Apostolskim, govori se o obeležavanju u Sinagogama na dan Šabata, ne o verničkom obeležavanju.

Adventiste Sedmog Dana koji koriste to šta je Pavle išao u Sinagoge na dan Šabata treba podsetiti da obožavanje u sinagogama nije isto šta i crkvena služba. Ukoliko uistinu žele da slede Pavlov primer, ne treba da idu subotom u svoje crkve, već subotom treba da odu u sinagogu.

Još jednom, devet puta pomenuti Šabat u Knjizi Dela, uvek je u povezanosti sa čitanjem Mojsijevog Zakona u službi sinagoge za Šabata, a nikada nije povezan sa obožavanjem vernika koji sada sačinjavaju Telo Hristovo.

U Poslanicama, Šabat je pomenut u Rimljanima 14:5, Galaćanima 4:9-10, i Kološanima 2:16-17. Ni u jednom od ovih pasusa vernik nije obavezan da obožava na Šabat. Na primer, Rimljanima 14:5 kažu: Neko razlikuje dan od dana, drugi pak svaki dan smatra jednakim. Neka svako bude posve uveren u svoje mišljenje.

Prema ovom stihu, u ovim danima i u ovom našem dobu nema posebno određenog dana u sedmici koji mora da se odvoji od ostalih jer, neko razlikuje dan od dana, a drugi pak svaki dan smatra jednakim, ali neka svako bude posve uveren u svoje mišljenje. Kako god da osoba odabere, može slobodno da uživa svoj odabir. Čovek je slobodan da odvoji neki poseban dan, a isto tako čovek je slobodan da ne odabere ni jedan poseban dan. Za Gospoda, u redu je jedno i drugo.

Drugi odlomak je Galaćanima 4:9-10, a tu se kaže: No sada, kad ste Boga upoznali – štoviše Bog je upoznao vas – kako se opet vraćate nemoćnim i bednim počelima kojima opet iznova hoćete robovati? Dane obdržavate, i mesece, i vremena, i godine.

Pavle upozorava paganske vernike iz Galacije da ne budu uhvaćeni u stvarima Mojsijevog Zakona. Ne bi trebalo da se brinu i zaokupljaju sa obeležavanjem subota. Pavle kaže da one nisu bile namenjene, ni zamišljene za ovaj novi entitet; za Crkvu.

Poslednji odlomak je u Kološanima 2:16-17: Neka vas dakle niko ne sudi po jelu ili pilu, ili u pogledu blagdana, ili mlađaka, ili subota. To je tek senka onoga što dolazi, a telo (punina) je Hristos.

Pavle kaže da nijedan čovek, da niko ne treba da sudi vernika u odnosu na stvari koje se tiču Mojsijevog Zakona. Jedna od tih stvari su dani Šabata (subota). Tako da ukoliko neko ne obeležava Šabat i Adventist Sedmog Dana dođe i sudi čoveka zbog toga, prema ovom stihu, onaj koji sudi prešao je granicu koja je ovde povučena.

Poanta ovih stihova je da tokom ovog sadašnjeg vremena, Subota je i dalje Šabat, jer to nikada nije prebačeno u Nedelju, ali ne postoji zapovest da se obeležava Šabat; Šabat više nije obavezujući.

Mesijansko Doba

U četvrtoj jedinici o Šabatu, reći ćemo ulogu koju će Šabat imati kada se uspostavi Carstvo; Šabat će ponovno biti dan obaveznog počinka (Isaija 66:23; Jezekilj 46:1).

Nedelja

Drugo poglavlje ovog dela tretiraće sa pitanjem Nedelje u tri područja: ime, obeležavanje, i činjenica da nema zapovesti koja se odnosi na obdržavanje Nedelje.

Ime

Engleski termin „Sunday“ (Nedelja), izvorno potiče od paganskog naziva za prvi dan u sedmici. Sam termin „Sunday“; isto kao i „Nedelja“; nikada u Bibliji nije upotrebljen za taj dan. Biblijski govoreći, taj dan nikada nije nazvan „Nedelja“, niti je ikada nazvan „Šabat“, niti je ikada nazvan „Dan za Gospodina“. Iako je to poprilično uobičajen termin koji vernici koriste za ovaj dan, Biblija nikada Nedelju nije nazvala „Dan za Gospodina“. Jedino ime koje Biblija koristi za ovaj dan je prvi dan u sedmici. Ovo je svakako u skladu sa Jevrejskim imenom za ovaj dan. Na Jevrejskom, prvi dan u sedmici se tako i zove „prvi dan u sedmici“; to je jedino ime koje se u Novom Zavetu koristi za ovaj dan.

Obeležavanje

Drugo područje u pitanju Nedelje jeste to da je verničko okupljanje i obeležavanje Nedelje utemeljeno na određenim događajima koji su se dogodili toga dana. U Novom Zavetu ima šest događaja koji su se desili prvog dana u sedmici.

Prvo je, naravno, Vaskrsnuće Isusa Hrista. Mesija je vaskrsnut prvog dana u sedmici, a isticanje tog zaključka nalazimo u sva četiri Evanđelja (Matej 28:1; Marko 16:2; Luka 24:1; Jovan 20:1).

Drugi događaj koji se dogodio na prvi dan u sedmici jeste da se Isus pojavio pred desetoricom Svojih učenika toga dana (Jovan 20:19).

Treći događaj se dogodio tačno nedelju dana posle, takođe na prvi dan u sedmici, a to je bilo pojavljivanje pred jedanaest učenika, ovaj put je i Toma bio tu, na prvom pojavljivanju on nije bio prisutan (Jovan 20:26).

Četvrti događaj koji se desio na prvi dan sedmice je rođendan Crkve. Ovo se lako da povezati ako uporedimo ono šta se tvrdi u Delima 2:1-4, sa Levitskim Zakonom 23:15-16. Upoređujući ova dva odlomka, čini se očiglednim da je dolazak Duha Svetog na Crkvu bio na prvi dan sedmice.

Peti događaj koji se desio na ovaj dan je okupljanje crkve u Troadi na prvi dan nedelje. To je već tada bila vrlo rana praksa za verujuće, da se okupljaju na prvi dan sedmice (Dela 20:7).

I šesti događaj koji se desio na prvi dan sedmice jeste to da je to bio dan kada se sakupljeni prinos trebao odvojiti na stranu (I Korinćanima 16:2).

Stoga, kroz istoriju, razlog da vernici odaberu Nedelju kao dan koji će posebno obeležavati je upravo zbog ovih šest događanja na ovaj dan. Jako je česta pogrešna zamisao i učenje da obeležavanje Nedelje započinje sa Rimo-Katoličkom Crkvom. To nije tačno. Obeležavanje prvog dana u sedmici počima sa Jevrejskim vernicima u prvom veku.

Razlog za to je jako jednostavan: bio je običaj za Jevrejske vernike da nastave obožavati zajedno sa neverujućim Jevrejima u njihovoj redovnoj službi obožavanja u sinagogi na dan Šabata, u Subotu. Na primer, apostoli su išli u Hram da obožavaju na dan Šabata, a rani Jevrejski vernici išli su sa drugim Jevrejima u sinagoge na dan Šabata. Mnogo puta u Knjizi Dela, Pavle, Varnava i Sila, između ostalih, posečivali su službu u sinagogama na dan Šabata. Kako su prvi vernici svi bili Jevreji, oni su nastavili da idu na službu sa drugim Jevrejima u sinagogama ili u Hramu na dan Šabata. Ali kako su bili i vernici, takođe su se želeli sastajati zasebno kao vernici, tako da su izabrali odmah sledeći dan, koji je bio prvi dan sedmice. Oni to nisu nužno činili Nedeljom ujutro, kako se to obično kaže i čini, jer su oni morali poći na posao u Nedelju ujutro. Jevrejski Šabat je od sumraka u Petak do sumraka u Subotu, a prvi dan u sedmici započima sa Subotom u sumrak, ne u ponoć u Subotu. U Subotu uveče u sumrak, već je bio prvi dan sedmice, i Jevrejski vernici bi se okupili zajedno. Nije Rimo-Katolička Crkva ta koja je započela sa ovim obeležavanjem, već su to prvi započeli Jevrejski vernici. Oni se nisu sastajali Nedeljom ujutro, oni su se sastajali Subotom navečer.

Postoji priča u Jevrejskom Talmudu o rabinskoj raspravi koja se odnosi na pitanje zašto Jevreji ne poste u prvi dan sedmice. Citat bi bio otprilike; „Mi ne postimo na dan Šabata jer je tada dan Šabata, niti postimo dan pre Šabata kako bi iskazali svu čast danu Šabata. Zašto ne postimo dan posle Šabata? Zbog Nazarena“.
Termin „Nazareni“ je rani rabinski termin za Jevreje koji su verovali u Mesijanstvo Isusovo. Možemo videti da Jevrejski lideri nazivaju Jevrejske vernike „Nazarenima“, sve se dešava u istom vremenu kada i Dela Apostolska. Razlog koji su rabini pokušali dati Jevrejima da ne poste u Nedelju je kako bi izbegli naglašavanje ili davanje bilo kakve časti danu kojeg su Jevrejski vernici smatrali svetim, a to je prvi dan sedmice.

I iz Biblijskih izvora i iz Jevrejskih izvora iz tog vremena, početak obožavanja na prvi dan sedmice ne započima sa Rimo-Katoličkom Crkvom, već sa Jevrejskim vernicima.

Nema Zapovesti koja se Odnosi na Obeležavanje Nedelje

Treće područje koje treba istaknuti u ovoj temi Nedelje jeste to da obeležavanje Nedelje nije zapovest. Ne postoji zapovest da se obeležava Nedelja. Zapovest koja je dana u Pismima je da se vernici okupljaju zajedno (Jevreji 10:25-26). Koji će to biti dan za pojedinu lokalnu crkvu u potpunosti ovisi o odluci te lokalne crkve. Ukoliko lokalna crkva odluči da se okuplja Nedeljom, to je savršeno u redu. Ali ukoliko lokalna crkva jednog dana odluči da se sastaje samo Utorkom, to bi Biblijski gledano isto tako bilo potpuno ispravno, jer nema obaveznog okupljanja Nedeljom. Obavezno je da se okupljaju zajedno, ali svaka lokalna crkva ima slobodu da odluči kojeg će dana u sedmici to da čini.

U Izraelu, crkve se sastaju Subotom, ne zbog toga šta oni osećaju da bi trebali da nekako obeleže Šabat, već zato jer je Nedelja samo još jedan radni dan, a vernici moraju da zarađuju za život. Evangelističke fundamentalne crkve u Izraelu koje su izvorne, domaće, sastaju se sedmog dana, u Subotu. U Muslimanskim zemljama, crkve se sastaju Petkom jer je to neradni dan za one koji žive u Muslimanskim zemljama. Sve ovo je savršeno legitimno unutar konteksta onoga šta Biblija dozvoljava.

Arnold Fruchthenbaum

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.